Биљна производња

Структура засијаних површина биљним усјевима у Босни и Херцеговини се не мијења већ дуги низ година. Највеће учешће у укупно засијаним површинама од 58% имају житарице, затим крмно биље 26%, поврће око 15%, и индустријско биље свега 1%.

Производња житарица представља основу прехрамбене сигурности становништва, најважнији је сегмент пољопривредне производње. Житарице су највише заступљене у укупној структури ратарске производње. Од ратарских култура најзначајнија је производња пшенице, као најважније хљебно жито, и кукуруз, који је основна култура која се користи у исхрани стоке. 

На другом мјесту по обиму производње је производња крмног биља. У структури производње крме око 55% укупне производње чини зелени кукуруз (за силажу), затим легуминозе које имају учешће од 16% и луцерка 15%.

Производња индустријског биља, такође, није занемарива. У структури производње уљарица, око 76% производње чини производња соје, а око 24% производње чини производња уљане репице. Иако се дуван у БиХ узгаја на веома малим површинама које у просјеку износе око 1.700 хектара и са којих се произведе око 2.300 тона дувана годишње, те површине имају велику важност у осигурању прихода пољопривредника у свим подручјима узгајања.

Производња поврћа представља једну од најзаступљенијих и економски најисплативијих грана у пољопривреди. У структури укупно засијаних површина кромпир и поврће имају удио у просјеку од око 15%, с тим што је однос засијаних површина кромпиром и осталих повртних врста 49:51% и иде у корист већих површина засијаних осталим повртним врстама. Просјечна домаћа годишња производња кромпира износи око 385 хиљада тона са ниским просјеком приноса од око 10 тона по хектару. Просјечна производња најзначајнијих повртних култура износи око 300 хиљада тона, с тим што највеће учешће у производњи имају купус и кељ (23%), затим парадајз (16%), паприка (15%), црни лук (13%), краставац (12%), и остале повртне врсте (22%).

Производња воћа у БиХ се одвија на површинама које према расположивим подацима износе око 101 хиљаду ха, на којима је засађено око 24 милиона родних стабала. Просјечна годишња производња воћа је око 264 хиљаде тона. На ниво производње, приносе воћа и стабилност производње у великој мјери утичу временски услови који су током посљедњих неколико година значајно измијењени, а посебно све чешће појаве касних прољетњих мразева и дужих сушних периода. У воћарској производњи највише су заступљене шљива (53,4%), јабука (24%) и крушка (10%), мада се узгаја и велики број других воћних врста. Производња јагодичастог воћа у Босни и Херцеговини посљедњих година доживљава снажну експанзију, а нарочито производња малине и јагоде. Просјек производних површина под јагодом и малином износи око 3 хиљаде хектара са којих се у просјеку произведе око 10.000 тона јагоде и око 20.000 тона малине.

Укупне површине под виноградима, према процјенама, заузимају око 3.660 хектара на којима је засађено 15,3 милиона родних чокота, са којих је остварена производња у просјеку од око 2 кг грожђа по родном чокоту.