Шумарство у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је земља са највећим удјелом шуме и највећом разноликошћу шумских врста на западном Балкану. Због своје природне и разнолике структуре, као и значајне природне регенерације, оне представљају кључни ресурс за даљи развој привреде и друштва. Шуме и шумска земљишта у Босни и Херцеговини простиру се на површини од 3.231.500 ха шуме и шумског земљишта, од чега је 1.652.400 ха високих шума и 1.252.200 ха шума пањача. Остали дио обухвата шибље, голети и остало шумско земљиште. Ови подаци упућују на чињеницу да је око 63% територије Босне и Херцеговине прекривено шумом и шумским земљиштем, са вриједностима које су међу највишим у Европи; од чега је око 20% шума у приватном власништву, односно 80% у државном власништву (власништво и управљање шумским ресурсима је у надлежности ентитета: Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, која је управљачке надлежности пренијела на жупанијске владе, и Брчко Дистрикта БиХ).

Процент високих шума и шума пањача је супротан у односу на омјер државних и приватних  шума. Док се у државном власништву налази 72% високих шума, приватни шумовласници углавном располажу шумама пањачама (око 62% од укупне површине шума пањача). Државне шуме углавном обилују високим шумама, које карактерише већа профитабилност и системско шумско господарење. Држава господари квалитетнијим шумских подручјима и користи могућност за пошумљавање и претварање шума пањача у високе шуме.

Шумску вегетацију Босне и Херцеговине одликује изражена хетерогеност биљних заједница и богатство флористичког састава као резултата дјеловања историјског развоја вегетације у прошлости, специфичних еколошких услова и антропогених утицаја.

Шуме се одликују великом разноликошћу типова, јер је и сама земља географски одлично позиционирана у смислу различитих климатских утицаја, од приобалних медитеранских шума до планинских шума у централној БиХ (медитеранске, суб-медитеранске и умјерено континенталне климатске зоне) и посједује преко стотину врста дрвећа. Главне врсте дрвећа су јела, смрча, бијели и црни бор, буква, различите врсте храста, а у мање значајном броју заступљене су врсте племенитих лишћара, као што су јавор, бријест, јасен, те стабла воћа (трешња, јабука, крушка).

Шуме у планинским дијеловима Босне и Херцеговине одликују се релативном очуваношћу шумских екосистема тј. њиховом природношћу, што представља  компаративну предност Босне и Херцеговине. Заступљене су и шумске састојине прашумског типа, које су издвојене и заштићене као и категорија заштите према IUCN категоризацији, међу којима је највећи и најразноврснији прашумски резерват у Перућици.

У складу са чланом III Устава БиХ (Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета), послови  трговине и међународних обавеза у области шумарства је надлежности институција Босне и Херцеговине, и то Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. За управљање шумом и шумским земљиштем, по Уставу БиХ надлежности су на нивоу ентитета (ФБиХ и РС) и Брчко Дистрикта. Институције у два ентитета и Брчко Дистрикту надлежне су за израду и реализацију политике и регулативе у шумарству. У ФБиХ, ове надлежности су још више децентрализоване до кантоналног нивоа. Устав Федерације БиХ у ДијелуIII наводи (Подјела надлежности између Федерације и кантона) да Федерација (поред осталих надлежности) има искључиву надлежност за економску политику и политику кориштења земљишта на федералном нивоу, али оба нивоа (Владе Федерације и кантона) имају надлежност за политику заштите животне средине и кориштења природних ресурса. По потреби, те надлежности се могу проводити заједнички или одвојено, или од стране кантона уз координацију Владе Федерације БиХ.

На свим административно-политичким нивоима, шумарство је у надлежности министарстава пољопривреде, водопривреде и шумарства (у неким случајевима, министарстава привреде), док је дрвопрерађивачка индустрија (примарна дрвопрерада, производња пулпе и папира) у оба ентитета у надлежности министарстава индустрије, енергетике и рударства.