Међународна сарадња

Најважнија тијела са којима Босна и Херцеговина остварује међународну сарадњу у области пољопривреде и рибарства су као што слиједи:

UN FAO

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (познатија под енглеским именом Food and Agriculture Organization, односно скраћеницом FАО) је специјализована организација Уједињених нација.

Босна и Херцеговина је чланица FAО-а од 8. новембра1993. године.

Основни задаци Организације за храну и пољопривреду су:

• Пружање помоћи земљама у развоју,
• Пружање информација о исхрани, прехрамбеним производима, пољопривреди, шумарству и рибарству,
• Савјетовање владиних организација,
• Организовање састанака између земаља с циљем дискусије о основним проблемима исхране у данашњем свијету.

Однос са УН-ом и UN FAO: Босна и Херцеговина је сукцесијом преузела у два оснивачка и статусна акта и то:

А. Устав Организације Уједињених нација за исхрану и пољопривреду, потписан 16.10.1945. године (главни директор FAO), објављен у „Службеном гласнику БиХ“, бр. 25/93, а ступио на снагу 12.07.1993. године; ратификован 15.12.1993. године (неограничено важење)

Б. Анеx II– Организација УН за храну и пољопривреду – Конвенција о привилегијама и имунитетима специјализованих агенција, потписан 29.11.1948. године (генерални секретар УН); ступио на снагу 01.09.1993. године; ратификација није извршена (неограничено важење) .

Више на: www.fao.org

OIV-  Међународна организација за винову лозу и вино

Босна и Херцеговина је постала је чланица Међународне организације за виноградарство и винарство (енг. International Organization of Vine and Wine, OIV) 11. новембра 2010. године. Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине  је надлежно стручно тијело државне управе задужено за координацију сарадње с OIV-ом и координацију активности босанскохерцеговачких стручњака из разних институција.

OIV је међудржавна организација основана 1924. године у Паризу која ради на заштити поријекла вина, чистоћи и аутентичности вина, на промоцији законодавства, уједначавању аналитичких метода, заштити потрошача, прикупља и проучава податке о корисном дјеловању вина на људски организам, бави се анализом производних трошкова по питању винове лозе и њених производа и испитује могућности њиховог смањивања. Броји 46 земаља чланица, које располажу с преко 95% укупне свјетске виноградарске производње и потрошње.

Више на: www.oiv.int

SWG RRD- Стална радна група за регионални рурални развој

Стална радна група за регионални рурални развој (енг. Standing Working Group for Regional Rural Development, SWG RRD) је платформа за умрежавање и регионалну сарадњу, а основана је на Пољопривредном форуму одржаном у Македонији и Србији у јуну 2005. године. SWG дјелује према закључцима Пољопривредног форума који је одржан у Лајпцигу, а на којем је усвојена Агенда 2004. Ова радна група је основана на основу заједничке жеље да се установи неформална организација за одрживи рурални развој у земљама Југоисточне Европе, а чине је представници владиних институција које су одговорне за рурални развој земаља чланица. Главни циљеви SWG-а су идентификовати заједничке потребе и интересе земаља у области руралног развоја, подршка заједничком планирању прекограничних пројеката руралног развоја као и подршка различитим институцијама у задовољавању потреба земаља чланица. Сваке године предсједавање SWG-ом обавља једна земља чланица и траје годину дана.

Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине је постало пуноправни члан SWG RRDнакон што је Предсједништво Босне и Херцеговине 17. новембра 2010. године донијело Одлуку о приступању Министарства у ову организацију.

Босна и Херцеговина је, активним учешћем у SWG RRD, ојачала и интензивирала сарадњу са земљама које учествују у раду групе у области руралног развоја и активно је, кроз идентификацију заједничких потреба и интереса региона, учествовала у планирању прекограничних пројеката руралног развоја, као и организовању подршке за рјешавање проблема и задовољавање потреба везаних за питања руралног развоја у Југоисточној Европи. Поред тога, институције Босне и Херцеговине задужене за рурални развој имају сталну подршку када је ријеч о изградњи и јачању капацитета особља.

Више на: www.seerural.org

GFCM -Општа комисија за рибарство Медитерана (General Fisheries Commission for the Mediteranean – GFCM,Комисија

Општа комисија за рибарство Медитерана (General Fisheries Commission for the Mediterranean – GFCM, Комисија) дјелује у оквиру УН Организације за храну и пољопривреду (United Nation Food and Agriculture Organization – UN FAO).

Основана је у складу са одредбама члана XIV Устава FAO, Споразумом за оснивање Опште комисије за рибарство Медитерана. Споразум је одобрен од стране FAOКонференције 1949. године и ступио је на снагу 1952. године.

Комисију чине 24 земље чланице, заједно са Европском унијом. Циљеви GFCM-а су:  промовисање развоја, очување, рационално управљање и најбоље кориштење живих ресурса, као и одрживи развој аквакултуре на Медитерану, Црном мору и повезаним водама. Чланство је отворено како за медитеранске обалне државе и регионалне организације, тако и за државе чланице Уједињених нација чија пловила врше риболов у водама Медитерана.

Земље чланице (24): Албанија, Алжир, Бугарска, Хрватска, Кипар, Египат, Француска, Грчка, Израел, Италија, Либан, Либија, Малта, Монако, Црна Гора, Мароко, Румунија, Словенија, Шпанија, Сиријска Арапска Република, Тунис, Турска, Јапан и Европска унија.

Земље чланице у неуговорном односу (3): Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина.

Босна и Херцеговина је постала неуговорна чланица GFCM-а на  40. сједници Комисије која је одржана у мају 2016.

Више на: http://www.fao.org/gfcm/en/