Пољопривреда, исхрана, шумарство и рурални развој у Босни и Херцеговини 

Пољопривредни сектор је значајна компонента у укупној привредној структури Босне и Херцеговине, с обзиром да у стварању БДВ има удио од око 8%, те је рангирана као четврта грана привреде. Осим економског, значај пољопривредног сектора се огледа и у социјалним и еколошким аспектима, те формалном и неформалном запошљавању становништва, посебно у руралним подручјима. Учешће пољопривреде у укупној запослености је релативно високо и износи око 19% радно способног становништва. Уз то, велики број БХ становника се бави пољопривредном производњом као додатним занимањем у циљу производње и обезбјеђења хране за сопствену употребу.

Потенцијали пољопривреде у Босни и Херцеговини су велики и огледају се у повољним агроклиматским условима, гајењу великог броја различитих пољопривредних култура, квалитетном и неконтаминираном пољопривредном земљишту, производима одличног квалитета и традиције, великом броју аутохтоних и изворних производа, традицији производње, знању и труду пољопривредних произвођача. Ипак, пољопривредни потенцијали још увијек нису у потпуности искориштени. Најзначајније мјесто у биљној производњи заузима производња житарица, и то кукуруз који је основна култура која се користи у исхрани стоке, и пшеница, као најважније хљебно жито, затим производња крмног биља, потом кромпира, поврћа (краставац, парадајз, паприка, купус), воћа (шљива, јабука, крушка), јагодичастог воћа (малина и јагода), грожђа, те индустријских усјева попут уљане репице, соје и дувана. 

Мљекарска производња је водећа и најзначајнија сточарска производња, затим производња меса попут говедине, меса перади, свињског и овчијег меса, јаја, вуне и меда.

Узгој и производња конзумне рибе је, такође, једна од значајних привредних грана посебно када је ријеч о узгоју и производњи пастрмке и шарана.

Значајан ресурс Босне и Херцеговине је и шумско земљиште. Шумско богатство, према званичним подацима, сврстава БиХ у шумовите европске земље (зависно од извора података, шуме чине 55% или 63% укупне површине БиХ), чије пејзаже карактеришу природни шумски екосистеми и посматрано са економског, еколошког и социолошког аспекта, дају врло снажан печат привредном развоју и стандарду грађана.

У складу са OECD класификацијом, рурална подручја чине око 81% укупне површине БиХ, у којима, према процјени, живи око 61% укупног становништва БиХ. Карактеристика руралних подручја у БиХ је слаба развијеност и суочавање са великим бројем проблема, од којих посебно треба истаћи слабу инфраструктуру, депопулацију и немогућност запошљавања. С друге стране, ова подручја посједују природна богатства и богата културна насљеђа и друге погодности које се сматрају основом руралног развоја. Стога, ревитализација, развој и диверзификација активности у руралним подручјима представља неопходан процес који ће довести до оживљавања руралних заједница и одрживог развоја руралних подручја уз привредну и еколошку одрживост.

БиХ политика, у сектору пољопривреде, исхране и руралног развоја, посљедњих година развија се у складу са циљевима и потребама за припрему и прикључење Европској унији. Стратегија и планови БиХ за чланство у ЕУ укључују прогресивне кораке како би се усагласили и интегрисали закони, институције и индустријска пракса са онима у ЕУ. Посебан изазов представља усвајање и имплементација прописа ЕУ Acquis Communautaireу области пољопривреде, руралног развоја, ветеринарске, фитосанитарне политике и политике сигурности хране којег чини преко 27.000 прописа различитог степена обавезности. Ово је приоритетни задатак и од посебне важности за БХ пољопривреду, јер у суштини представља стварање могућности за развој пољопривредног сектора и развој сеоских подручја, као и извоз пољопривредних производа на ЕУ тржиште испуњавањем безбједносних стандарда у трговини храном. Такође, успостављање механизма за децентрализовано управљање IPA фондовима и стварање оперативне структуре за кориштење предприступне помоћи за пољопривреду и рурални развој (IPA RD), једнако је важан приоритет.

Према посљедњем Извјештају о напретку БиХ за 2016. годину реализација кључних приоритета за напредак у контексту европских интеграција и провођења реформи у области пољопривреде и руралног развоја је још увијек у раној фази, иако је одређени напредак остварен у области сигурности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике.

Генерално, у предстојећем периоду за пољопривредно-прехрамбени сектор у Босни и Херцеговини као важан приоритет остаје потреба креирања модерних политика  и увођење инструмената који ће омогућити динамично реструктурисање и модернизацију пољопривредног сектора, а уједно и ефикасно приближавање ЕУ путем постепеног усклађивања политика са принципима Заједничке пољопривредне политике Европске уније.