Уговор о успостављању Енергетске заједнице

Захтјеви ЕУ и међународне обавезе БиХ у подручју енергетског сектора садржане су у највећој мјери у одредбама Уговора о успостављању Енергетске заједнице (Одлука о ратификовању Уговора о успостављању Енергетске заједнице, "Службени гласник БиХ – Међународни уговори", број 9/06).

Учествовање на  регионалном електроенергетском тржишту  Босна и Херцеговина започела је ангажманом у Атинском процесу о регионалном енергетском тржишту у југоисточној Европи односно потписивањем два Меморандума о разумијевању о регионалном тржишту енергије у југоисточној Европи и његовој интеграцији у унутрашње тржиште 2002. и 2003. године.  Након вишегодишњих припрема 25. октобра 2005. године у Атини је потписан први мултилатерални и правно обавезујући међународни уговор на подручју југоисточне Европе – Уговор о успостављању Енергетске заједнице.

Уговор о успостављању Енергетске заједнице је ступио на снагу 1. јула 2006. године. Он  омогућава креирање највећег интерног тржишта за електричну енергију и гас на свијету, у којем ефективно учествује Европска унија са једне стране и сљедећих осам  Уговорних страна: Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово*, Македонија, Молдавија, Србија и Украјина.

У складу са израженим интересом, у раду органа Енергетске заједнице учествују: Аустрија, Бугарска, Чешка, Француска, Финска, Грчка, Хрватска, Италија, Кипар, Литванија, Мађарска, Холандија, Њемачка, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Шведска и Уједињено Краљевство. Ових 19 тзв. земаља учесница из Европске уније директно учествује у раду органа Енергетске заједнице, а њихове позиције приликом гласања изражава Европска комисија. Статус посматрача у органима Енергетске заједнице имају Јерменија, Грузија, Норвешка и Турска.

Основни циљеви Енергетске заједнице су креирање стабилног и јединственог регулаторног оквира и тржишног простора који обезбјеђује поуздано снабдијевање енергентима и може привући инвестиције у секторе електричне енергије и природног гаса. Поред тога, то је развој алтернативних праваца снабдијевања гасом и побољшање стања у животној средини, уз примјену енергетске ефикасности и кориштење обновљивих извора.

Закључивањем овог Уговора, уговорне стране из регије се обавезују да између себе успоставе заједничко тржиште електричне енергије и гаса које ће функционисати по стандардима тржишта енергије ЕУ са којим ће се интегрисати. То се постиже постепеним преузимањем дијелова acquis-а ЕУ, односно имплементацијом одговарајућих директива и уредби ЕУ у подручјима електричне енергије, гаса, заштите животне средине, конкуренције, обновљивих енергетских ресурса, енергетске ефикасности, нафте и статистике.

Једногласном Одлуком Министарског савјета Енергетске заједнице од 24. октобра 2013. године, Уговор који је првобитно закључен на период од десет година, продужен је за додатних десет година.

За испуњење обавеза преузетих потписивањем Уговора о успостављању Енергетске заједнице у име БиХ одговорно је Министарство спољне трговине и економских односа БиХ које, заједно са релевантним ентитетским министартсвима сарађује са органима Енергетске заједнице. 

Више информација о Енергетској  заједници можете наћи овдје.