ФИЛТРИРАНЈЕ ПРИКАЗА
ПОРИЈЕКЛО РОБЕ
30.01.2018
Поријекло робе
Уопштеноправила поријекла робе можемо подијелити на:
- преференцијално поријекло и
- непреференцијално поријекло,
те слиједом истог и роба стичепреференцијално или непреференцијално поријекло.
Преференцијално поријекло робе имају робе из одређених земаља, које им омогућава примјену повољнијег царинског третмана. Преференцијално поријекло робе значи да је роба у складу са одређеним преференцијалним режимом добијена у некој држави. Правила о преференцијалном поријеклу, која роба мора задовољити да би стекла повољнији третман утврђују се:
1. уговорима о слободној трговини, или
2. општим системом повластица (енг. Generalized System of Preferences - GSP).
1. Уговором о слободној трговини односно њеним Протоколом о поријеклу дефинисано је да се преференцијално поријекло доказује предочавањем потврде о кретању робе EUR. 1 или изјаве на рачуну. Оба доказа овјерава царинска администрација, односно у Босни и Херцеговини Управа за индиректно опорезивање.
Протокол о поријеклу из Уговора о слободној трговини које има Босна и Херцеговина са: Европском унијом, Европским удружењем слободне трговине (ЕФТА) и Централноевропским уговором о слободној трговини (ЦЕФТА 2006), јесте Регионална конвенција о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ – Међународни уговори број 15/14.
Конвенција треба да замијени постојеће протоколе о поријеклу у свим уговорима о слободној трговини између страна уговорница Конвенције, те представља јединствени правни инструмент којим су утврђена правила о поријеклу.
Циљ Конвенције је примјена правила о поријеклу која омогућавајукумулацију поријекла за робе земаља које су потписале Регионалну конвенцију, односно да се креира једна велика зона слободне трговине засноване на пан-европским правилима о поријеклу робе укључујући и дијагоналну кумулацију која ће обухватити Европску унију, државе ЕФТА-е, државе укључене у Барселонски процес и државе и територије укључене у процес стабилизације и придруживања Европској унији. Систем дијагоналне кумулације поријекла доноси корист привредним субјектима и државама које су у њу укључене, будући да омогућавапроизвођачу да у свој производ укључи и материјале из друге државе у систему сакојом има склопљен уговор о слободној трговини те да га под повлашћеним условима извезе као властити производ у неку трећу државу укључену у систем, сакојом такође има склопљен уговор о слободној трговини.
Текст Конвенције можете пронаћи овдје
У односу на Уговор о слободној трговини са Републиком Турском на снази је Одлука бр. 1/2011 Заједничког одбора успостављеног Уговором о слободној трговини између Босне и Херцеговине и Републике Турске о измјенама и допунама Протокола 1 Уговора о дефиницији појма "производи сапоријеклом" и начинима административне сарадње, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ – Међународни уговори број 3/11.
Текст Одлуке можете пронаћи овдје
2. Општи систем повластица (енг. Generalized System of Preferences - GSP) најпознатији је облик једностраних преференцијалних аранжмана којим развијене земље свијета одобравају повластице земљама у развоју и најмање развијеним земљама. Систем је усвојен на Конференцији UNCTAD-а 1968. године са циљем веће интегрисаности земаља у развоју у међународни трговински систем. Развијене земље кроз Општи систем повластица одобравају бесцарински увоз из земаља у развоју, и то понајприје за индустријске производе и мањи број пољопривредно-прехрамбених производа.
Правила о поријеклу су кључна компонента свих GSP шема. У циљу квалификовањаза преференцијални третман у склопу GSP шеме, производи који се извозе из земље кориснице GSP шеме морају да испуне правила о поријеклу дотичне земље даваоцаGSP шеме. Правила о поријеклу могу се наћи као Приручник на wеб страници привредних комора земаља давалаца. У оквиру GSP-а поријекло се доказује предочавањем увјерење о поријеклу FORM А, које у Босни и Херцеговини издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавна документа.
Данас Босна и Херцеговина користи повластице у оквиру GSP шеме од стране сљедећих земаља: Аустралија, земље чланице Еброазијског економског савеза, Јапан, Нови Зеланд, Сјединјене Америчке Државе.
Више информација о GSP шеми и горе поменутим Приручницима можете наћи на: http://unctad.org/en/Pages/DITC/GSP/Generalized-System-of-Preferences.aspx осим за ГСП шему Царинске уније Републике Бјелорусије, Републике Казахстан и Руске Федерације за коју више информација можете пронаћи овдје.
Непреференцијално поријекло робе одређује њено поријекло али јој не доноси повољнији царински третман. Непреференцијално поријекло користи се за статистичке сврхе, за примјену количинских ограничења, као и за утврђивање да ли роба подлијеже примјени мјера трговинске политике (антидампинг и сл.). Како непреференцијална правила поријекла нису хармонизована, свака држава прописује своја властита правила за стицање непреференцијалног поријекла. Непреференцијално поријекло се доказује предочавањем Увјерења о поријеклу, које у Босни и Херцеговини издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавна документа.
Одлука о непреференцијалном поријеклу робе („Службени гласник БиХ“, број 37/19)