Поријекло робе

Генерално правила поријекла робе можемо подијелити на:

- преференцијално поријекло и

- непреференцијално поријекло,

те слиједом истог и роба стиче преференцијално или непреференцијално поријекло.

Преференцијално поријекло робе имају робе из одређених земаља, које им омогућава примјену повољнијег царинског третмана, а то значи да су царине ниже или их нема. Преференцијално поријекло робе значи да је роба у складу с одређеним преференцијалним режимом добијена у некој земљи. Правила о преференцијалном поријеклу која роба мора да задовољи да би стекла повољнији третман, утврђују се:

1. уговорима о слободној трговини, или

2. општим системом повластица (енг. Generalized System of Preferences - GSP).

1. Уговором о слободној трговини, односно њеним Протоколом о поријеклу робе дефинисано је да се преференцијално поријекло доказује предочавањем доказа о поријеклу а то је: увјерење о кретању робе ЕУР. 1 или Изјава о поријеклу.

Увјерење о кретању робе ЕУР. 1 издаје царински орган земље извознице, у Босни и Херцеговини то је Управа за индиректно опорезивање, док Изјаву о поријеклу сачињава извозник.

Протокол о поријеклу из Уговора о слободној трговини које има Босна и Херцеговина са: Европском унијом, Европским удружењем слободне трговине (ЕФТА), Централноевропским уговором о слободној трговини (ЦЕФТА 2006) и републиком Турском, јесте Регионална конвенција о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе, објављена у „Службеном гласнику БиХ – међународни уговори“, број 15/14 (ПЕМ конвенција).

Текст ПЕМ конвенције можете пронаћи овдје.

ПЕМ конвенција је измијењена и допуњена Одлуком бр. 1/2023 Заједничког одбора Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе (ПЕМ Заједнички одбор), која је усвојена на 15. састанку ПЕМ Заједничког одбора одржаном 7. децембра 2023. године. Одлука бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора о измјенама и допунама Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским преференцијалним правилима о поријеклу робе (Ревидирана ПЕМ конвенција) је објављена у „Службеном гласнику БиХ - међународни уговори”, број 8/24. Одлука је ступила на снагу 1. јануара 2025. године за све споразуме о слободној трговини који садрже такозвану „динамичку референцу“ на ПЕМ конвенцију и за оне ПЕМ уговорне стране које су завршиле своје интерне процедуре за примјену ове одлуке.

Текст Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора можете пронаћи овдје.

Дана 12. децембра 2024. године одржан је 16. састанак ПЕМ Заједничког одбора. На овом састанку усвојене су двије одлуке.

Прва усвојена одлука је Одлука бр. 1/2024 ПЕМ Заједничког одбора о измјени Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора односи се на коришћење увјерења о кретању робе издатих електронским путем у оквиру Ревидиране ПЕМ Конвенције, почев од 1. јануара 2025. године. Према овој Одлуци ПЕМ уговорне стране могу да се договоре да успоставе систем који омогућава да се докази о поријеклу издају електронским и/или подносе електронским путем. Док се такав систем не успостави, ПЕМ уговорне стране ће прихватати електронски издата увјерења о кретању робе када су поднијета приликом увоза, под условом да испуњавају дефинисане услове.

Текст Одлуке бр. 1/2024 ПЕМ Заједничког одбора можете пронаћи овдје.

Друга усвојена одлука је Одлука бр. 2/2024 ПЕМ Заједничког одбора о измјени Одлуке бр. 1/2023 ПЕМ Заједничког одбора односи се на прелазне аранжмане потребне како би се појаснио преференцијални третман који се одобрава за робу извезену из ПЕМ уговорне стране прије примјене Ревидиране ПЕМ конвенције, тј. прије 1. јануара 2025. године и увезену у другу ПЕМ уговорну страну након 1. јануара 2025. године. Сходно овој одлуци, АнексI ПЕМ Конвенције и Ревидирана ПЕМ конвенција ће се примјењивати паралелно између ПЕМ уговорних страна до 31. децембра 2025. године, за које су испуњени услови за такву примјену.

Текст Одлуке бр. 2/2024 ПЕМ Заједничког одбора можете пронаћи овдје.

До 31.12.2025. године све ПЕМ уговорне стране требале би завршити своје интерне процедуре како би се најкасније од 01.01.2026. године почела примјењивати само Ревидирана ПЕМ конвенција.

2. Општи систем повластица (енг. Generalized System of Preferences - GSP) најпознатији је облик једностраних преференцијалних аранжмана којим развијене земље свијета одобравају повластице земљама у развоју и најмање развијеним земљама. Систем је усвојен на Конференцији UNCTAD-а 1968. године с циљем веће интегрисаности земаља у развоју у међународни трговински систем. Развијене земље кроз Општи систем повластица одобравају бесцарински увоз из земаља у развоју, и то понајприје за индустријске производе и мањи број пољопривредно-прехрамбених производа.

Правила о поријеклу су кључна компонента свих GSP шема. У циљу квалификовања за преференцијални третман у склопу GSP шеме, производи који се извозе из земље кориснице GSP шеме морају да испуне правила о поријеклу дотичне земље даваоца GSP шеме. Правила о поријеклу могу се наћи као Приручник на интернет страници институција земаља давалаца (на примјер: министарство трговине, царински орган, привредна комора и тако даље). У оквиру GSP-а поријекло се доказује предочавањем увјерење о поријеклу FORM А, које у Босни и Херцеговини издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавне документе.        

Више информација о FORM шеми и горе поменутим приручницима можете наћи на: http://unctad.org/en/Pages/DITC/GSP/Generalized-System-of-Preferences.aspx.

Босна и Херцеговина користи повластице у оквиру GSP шеме од стране сљедећих земаља: Аустралија, Јапан и Нови Зеланд.

Министарство спољне трговине и економских односа је службеним путем обавјештено да је законско одобрење за бесцарински третман у оквиру GSPпрограма Сједињених Америчких Држава истекло 1. јануара 2021. године. Босна и Херцеговина је корисница овог програма, заједно са 122 друге државе. Као резултат тога, роба која се увози у САД која је испуњавала услове за бесцарински третман према GSP-у до 31.12.2020. године, од 01.01.2021. године подлијеже редовној стопи односно MFN царинској стопи.

Конгрес Сједињених Америчких Држава једнострано доноси све одлуке о томе хоће ли или када ће продужити GSP Програм САД-а, како за Босну и Херцеговину тако и за све државе кориснице програма.

Више информација можете наћи на: https://ustr.gov/issue-areas/preference-programs/generalized-system-preferences-gsp/gsp-program-information.

Одлуком Савјета Евроазијске економске уније од 17. марта 2022. године, Евроазијска економска унија (Република Арменија, Република Бјелорусија, Република Казахстан, Република Киргистан и Руска Федерација) уклонила је 75 земаља у развоју (међу њима је и Босна и Херцеговина) и двије најмање развијене земље с листе земаља које имају право на GSPповластице јер више не испуњавају критеријуме за уживање економске помоћи из Евроазијске економске уније.

Више информација о овој теми можете наћи на: https://eec.eaeunion.org/en/comission/department/dotp/tariff_preferences.php

Непреференцијално поријекло робе одређује њено поријекло али јој не доноси повољнији царински третман. Непреференцијално поријекло користи се за статистичке сврхе, за примјену количинских ограничења, као и за утврђивање да ли роба подлијеже примјени мјера трговинске политике (антидампинг и сл.). Како непреференцијална правила поријекла нису хармонизована, свака земља прописује своја сопствена правила за стицање непреференцијалног поријекла. Непреференцијално поријекло се доказује предочавањем Увјерења о поријеклу, које у Босни и Херцеговини издаје Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине, Сектор за јавна документа.

Одлука о непреференцијалном поријеклу робе („Службени гласник БиХ“, број 37/19).