Производња грожђа и вина у БиХ

Не постоје званични подаци/статистички подаци о броју и величини пољопривредних имања која се баве производњом грожђа у БиХ, међутим извршена је процјена заснована на подацима које је припремила Агенција за статистику. Процјењује се да је број пољопривредних имања – произвођача грожђа првенствено за производњу вина – око 11.000, од чега је већина мањих произвођача за сопствене потребе и локално тржиште са промјењивим цијенама.

Површина која се користи за производњу грожђа у БиХ се од 2005. године стално повећава, и од 2.100 ха је нарасла на 3.240 ха у 2011. години. У истом периоду, приноси су порасли са процијењених 5.000 кг грожђа по хектару у 2005. на (најмање) 7.000 кг по ха у 2011. (по процјени). Овакав тренд се одражава у удвостручавању производње грожђа са 10 милиона кг у 2005. на скоро 23 милиона кг у 2011. години.

Под винским грожђем у Федерацији БиХ од 2.657 ха и оствареној производњи винског грожђа у 2016.години од 24.150 тона, просјечан принос грожђа је 9,1 т/ха, од којих је произведено око 14.500.000 литара вина.

У Републици Српској, виногради са винским сортама грожђа заузимају око 600 ха, на којима сe произведе око 5.500 т грожђа и око 3.240.000 л вина.

Највише се производи бијело вино, око 55 %, а црвено вино са преосталих 45 %. Розе вина су заступљена у веома малим количинама. Оваква подјела је уједначена посљедњих пет година. Анализе показују да је производња вина примарно фокусирана на високо-квалитетне категорије вина, и то највише аутохтоне сорте као што су Жилавка (бијело) и Блатина (црвено). Ове сорте су идеалне за узгајање у локалним географским и климатским условима, по локалној узгојној традицији и дио су културног насљеђа.

Такође, у виноградима крупнијих произвођача подигнути су и засади других познатих сорти као што су, Вранац, Cabernet Sauvignon, Мерлот, Shiraz (црвено) и Chardonnay и Sauvignon Blanc (бијело).

Како је опредјељење винара да производе високо квалитетна вина, они континуирано раде на побољшању квалитета ангажујући стручњаке за производњу грожђа и вина, те увођењем HACCP и ISOстандарда. Иако су овакви стандарди релативно скупи, нарочито за мање произвођаче,  све регистроване винарије су увеле стандарде, укључујући и оне мањих капацитета.

Иако се домаће тржиште вина посљедњих година побољшавало, ипак је потрошња вина по глави становника и даље ниска у односу на ЕУ. Потрошња по глави становника у БиХ је у 2002. години износила само 2 литра вина, док је у 2010. години више него удвостручена и износила је 5,4 литара.

Достигнути ниво извоза вина из БиХ је у висини од око 7 милиона КМ, а најзначајније је тржиште Хрватске, а затим Србије и СР Њемачке. Вриједност увоза вина вишеструко надмашује извоз и достиже ниво од 30 милиона КМ. Највише се увози из Србије, Црне Горе, Хрватске и Словеније.

Законодавство

У Босни и Херцеговини су на снази три Закона која регулишу ову област:

- Закон о вину, ракији и другим производима од грожђа и вина („Службени гласник БиХ“, број 25/08)

- Закон о вину Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 80/15)

- Закон о вину Федерације БиХ ("Службене новине Федерације БиХ", број 55/12)